Mangulica, saveznik dobrog zdravlja
Poslednjih godina, sve se više govori o mesu mangulice kao sinonimu za pravu, jaku i slasnu srpsku hranu. Međutim, meso mangulice i proizvodi od nje osim što slove za ukusne gurmanluke, u sebi sadrže brojne hranljive materije koje podstiču rad organizma, snižavaju loš holesterol i sadrže manje kalorija od srodnih vrsta mesa.
Sorta mangulice nastala je na našim prostorima, u 19. veku, na inicijativu kneza Miloša. Najnovije stručno mišljenje o nutritivnim vrednostima mangulice razbilo je predrasude o svinjetini kao masnoj i najmanje zdravoj vrsti mesa. Naime, proizvodi od mangulice zbog svog sastava pozitivno utiču na vrednosti holesterola – smanjuju onaj loš (LDL), a povećavaju dobar (HDL) holesterol. Intenzivno farmerstvo i jednostrana selekcija rezultirala je, između ostalog, i velikom razlikom mangulica i mnogih plemenitih rasa. Preostale mangulice rezultat su uglavnom prirodne selekcije i seoskih gazdinstava koja nisu bila u mogućnosti da primenjuju klasičnu veterinarsku preventivu i kurativu. Zahvaljujući biranim recepturama, kontrolisanom tehnološkom postupku, bez dimljenja i sa minimalnom upotrebom aditiva, proizvodi mesne industrije ad Bačka nude proverene i visoko-kvalitetne proizvode od mesa mangulice, koji putem Univerexport prodajnih objekata pronalaze svoje mesto u srcu potrošača.
Nastanak i poreklo mangulice
Nastanak sorte magulica datira još od pre dva veka. Srpski vladar Knjaz Miloš bio je potpuno siguran u kvalitet autohtone vrste sa ovih prostora šumadinka, pa je u znak pažnje, dobro-susedskih odnosa i ekonomskih razloga poklonio mađarskom grofu Jozefu Arcduku nekoliko primeraka ovih svinja. Kada je naša vrsta ukrštena sa rasama bakonyi i szalantor na imanju Kiš Jeno, nastala je posebna rasa svinja – popularna mangulica. Pored izuzetnih nutritivnih vrednosti mesa, mangulica je vrlo pogodna za uzgoj. Nije zahtevna, jednostavno se hrani (najčešće prirodnom prehranom), otporna je i podjednako dobro uspeva u ravničarskim i brdskim oblastima. Mangulica je bila veoma popularna u Vojvodini i Mađarskoj u periodu od 19 veka sve do pedesetih godina prošlog veka, da bi se u poslednje vreme njen uzgoj i konzumiranje ponovo aktuelizovali. Danas, postaje sve više zastupljena u celoj Srbiji, a evropsko tržište osim mesa veoma ceni mast i slaninu ove svinje.
Građa i karakteristike mangulice
Mangulica je kasnostasna rasa, sporog prirasta i relativno visoke konverzije hrane. Sa druge strane, ima izuzetne prednosti u odnosu na druge rase u pogledu slobodnog napasanja u ekstenzivnim sistemima držanja kada njena robusnost, otpornost na bolesti i stres i izdržljivost na klimatske uslove dolaze do izražaja. Mangulice imaju veliku potrebu za kretanjem kao i blizak kontakt sa blatom koje im je neophodno radi termo-regulacije i zaštite od parazita. Glava mangulice je srednje duga, savijenog profila njuške, ušiju srednje veličine koje prekrivaju predeo oko očiju koje krase crne trepavice. Tipično za ovu rasu je obraslost gustim, dugačkim, uvijenim vlasima nalik vuni, koje su u zavisnosti od soja u sivo-žućkastoj, riđoj ili crno-braon boji. Dlaka se uvija shodno sezoni, a primarna funkcija im je zaštita od hladnoće tj. visokih temperatura. Prasići mangulica su obeleženi prugama sličnim kao kod divljih svinja, koje se gube posle desetog dana kod belog soja, odnosno nakon tri do četiri nedelje kod lasaste mangulice. Svoje prasiće ženka mangulice brižno pazi, a oni je prate tokom potrage za hranom – žirevima hrasta i bukve
Zdravo meso izvrsnog ukusa
Meso mangulice ima veliku hranljivu vrednost – 100 g svežeg mesa sadrži 15 do 20 g visoko-vrednih belančevina, što čini 40 odsto ukupnih dnevnih potreba! Izuzetan je izvor vitamina B, posebno tiamina (zadovoljava čak 50 odsto ukupnih dnevnih potreba), vitamina B6 (20 odsto ukupnih dnevnih potreba) i vitamina B12 (30 odsto ukupnih dnevnih potreba ljudskog organizma). Nisu zanemarljive ni vrednosti gvožđa, sadrži čak 10 odsto ukupnih dnevnih potreba. Od mesa mangulice moguće je napraviti sve tradicionalne proizvode: šunku, pršutu, sušene i dimljene kobasice, kulen, čvarke, mast. Svi ovi proizvodi sličnog su ukusa kao i druga srodna mesa svinja, neretko i boljeg, tamnije su boje, ali veoma sočni, obiluju punom aromom, a zdravstveno gledano bez premca pariraju proizvodima od drugih mesa! Takođe, meso mangulice sve je češće prisutno u prepoznatljivim jelima poput gulaša, perkleta, hranljivih namaza, šnicli spremljenih na brojne načine, a sama mast preporučuje se kao podloga za pečenje rečne ribe.
Jednom rečju, ovaj istinski srpski brend svojim karakteristikama i višenamenskom upotrebom zavređuje što češću konzumaciju i pobedu predrasuda.
Meso i prerađevinje od mangulice – za one koji žele najbolje
Grupa Univerexport Bačka, ima najveću autentičnu farmu mangulica u Srbiji. Istovremeno, svinje mangulice proglašene su za genetski resurs, a zbog visokog kvaliteta mesa i specifičnih osobina, interesovanje za ovom vrstom mesa i prerađevina sve je veće. U asortimanu Grupe Univerexport Bačka nalaze se brojni visoko-kvalitetni proizvodi od mesa mangulice poput čvaraka, kobasice, masti, kulena, pečenice, slanine. Novina u ponudi je i sveže meso mangulice od koga kulinari i ljubitelji gastronomije mogu napraviti ukusne, hranljive i zdrave specijalitete! Uzimajući najbolje od svega: prirodno, tradicionalno i najsavremeniju tehnologiju, Grupa Univerexport Bačka došla je do savršene recepture proizvoda, koji odgovaraju ukusima savremenog potrošača! Mesne prerađevine, a od skoro i sveže meso mangulice, porošači mogu pronaći u Univerexport prodajnim objektima.